Justement hier, j'entendais tant de médisances, fondées sur des on-dit — impossibles à arrêter — que le texte de saint Augustin a quelque chose de réconfortant. Heureusement, nous avons aussi la prière pour couvrir tout cela...

« Вижду, Господи мой, Господи, яко вся знамения кончины века сего уже исполняются: вера Твоя в людех оскуде, беззакония умножишася и любовь охладе; возстают бо язык на язык, царство на царство, отец на сына и сын на отца, глады и трусы, и пагубы изобилуют по местом, прельстители и предатели явишася и гонения на верных Твоих воздвигошася, таже и Евангелия во свидетельство всем языком проповедание уже совершается,* и скорбь великая посреди верных по вселенней распространяется. И по сим всем разумея, яко близ есть кончина века сего, со страхом вопию Ти: Аллилуиа. »
(2e kondakion de l'acathiste au Christ, écrit par les émigrés de la première émigration russe de Harbin en Mandchourie).